Uživala sam u ovim virtualnim razglednicama i sad sam se opet zaželjela mora.
Koliko volim komišku pogaču neću ni pisati, samo ću reći da me ova tvoja prezentacija oduševila i neka si natjerala svoje na vidikovac, isplatilo se! 🙂

uživaj i odmaraj.. pogača je fenomenalna.

ps
ja poslala ovo ljeto jednu razglednicu.. pravu. naljepila marku i ubacila je u sandučić.. baš sam se bila zaželjela tog osjećaja 🙂

No nije to ono što sam hteo da ti pričam, nego ta kuća je imala baš onako lepu terasu, reko bih bar 20 kvadrata, itu je bio i neki roštilj i sve ono što ti treba da spremaš hranu. Nije u blizini bilo prodavnica (koje iznenađenje) te ja rešim da umesim to neko kiselo testo od kvasca i brašna, i da pečem hlebi ili pogače, nemam pojma šta mi se motalo po glavi…uradim ja sve to skoro kao i ti što radiš, nađem neku vangletinu u kojoj će to testo lepo da raste, ostavim ga na terasi i sjurimo se (bilo je to malo veće društvo) dole na kupanje. Ma ne znam jel sam se dva puta smočio, nije trajalo ni pola sata, i krenemo mi na mukotrpno uspinjanje…zanš i sama kolko je TO tamo visoko. I da ti kažem ni kao mlad i lud, nisam bio pri nekoj kondiciji. Ma ni slučajno. Potrčim za autobusom, i hoću da umrem. Kondukter mi daje veštačko disanje…Tek nakon što smo nekoliko puta kampovali na svakoj zaravni koja se pojavi, srećom te smo dole nakupovali i nešto namirnica i piva pa smo imali i šta da prezalogajimo, stignemo mi negde predveče do te kuće. Kad imam šta da vidim. Ono testo je odavno napustilo onu vangletinu i poput vulkanske lave se polako širi terasom, preteći da uništi sve pred sobom. Sreća da nismo zadremali na terasi, verujem da bi mi to bila poslednja dremka, a i atrakcija bi bila. Zamisli ovakav naslov. NEOPREZNI TURISTI SE UGUŠILI U TESTU. Da ne dužim priču, pošto je i inače sve što sledi čista izmišljotina, evakuisani smo sa tog opasnog mesta vojnim helikopterima, i više se nikad nisam vraćao na Vis. Verujem da su meštani još mnog godinama kasnije odlazili tamo u taj rudnik kiselog testa, i kolicima ga dovlačili svojim kućama, a da ti pravo kažem ne bih se iznenadio i da je Komiška pita tada i nastala, sticajem ovakvih nesretnih okolnosti.

Priznajem ovog puta sam preterao u opičenosti, i obećavam da ću od sad pokušati da nađem meru.

Ćao Tadeja, jedva čekam da se vratiš sa tog opasnog mesta.:)))