KuVarijacije– igrica food blogera sa područje bivše Jugoslavije, zadatak Ruski medovik. Napravila sam ga. Teškom mukom.
Sve mi je nekako s njim bilo teško. Uopće peći kolač koji mi je djelovao zahtjevan nakon svih kolača koje smo prethodnih tjedana i mjeseci ispekli. Sladak i bogat, nakon sveg šećera koji smo u sebe stavili. Kad sam prvi put čitala Badrubuldurin recept uhvatila me nervoza. Ne zato što je dugačak i sadrži još milijun drugih opaski i priča, jer to osim što bi od mene bilo licemjerno, bila bi i laž. Nije me to zasmetalo. Zasmetala me “zbrčkanost” recepta. Od onoliko napisanih riječi i klikanja po fotografijama, jedva sam u tom prvom navratu pohvatala konce. U drugom čitanju sam već ipak znala što tražim. Ali svejedno previše potrošenog vremena i živaca na samo čitanje recepta. Ja, nadalje, što je isključivo moj problem i ne mora se nikoga ticati, ali, ne volim recepte na čaše. Čaše su različite, zato su ljudi izmislili vagu.I ako si ga već radio i znaš koliko čega mora biti, stavi to na vagu i izmjeri! Žene vape pod receptom da im se kaže o kolikoj količini brašna se radi i moraju čitati 300-tinjak komentara da to eventualno otkriju. Uglavnom zaključila sam da kad me nešto već u startu toliko nervira, odustajem! Iako, lagala bih kad ne bih rekla da sam bila znatiželjna kakvog je dovraga okusa kad su svi poludjeli za njim. Ali da sam kolač mogla za prvi put probati, a da ga ne moram sama napraviti, izabrala bih tu opciju. A onda od odustajanja dodatno bijah odgovorena 🙂 i ipak sam se upustila u avanturu.
Valjanje tijesta mi je išlo na živce, krema se nije stisnula, eno je još više od pola u hladnjaku, jednako tekuća već treći dan, ne mogu se prisili napraviti nove kore, moji su rekli da im je presuho, jer to što se osjeti med nije im dovoljno da bi ih zadovoljilo. I nije, nedostaje kreme. Ne znam u čemu je stvar, koristila sam Mileram s 30%mm i on je u svom normalnom stanju vrlo gust, čim je u njega došao šećer, kojeg sam vrlo oprezno umiješala i odmah vratila u hladnjak, postao je tekući.
Radila sam samo jednu mjeru, ništa nisam povećavala, što bi bilo :
Tijesto za kore
– 3 jaja
– 200g šećera
– 3 žlice meda
– 75g maslaca
– 2 žličice sode bikarbone
– 500g oštrog brašna
Krema:
– 1,5l milerama sa 30%mm
– 400g šećera
Tijesto se lijepo radilo, ovo s tučenjem jaja na pari je sve ok., stisnulo se nakon hlađenja, ali s valjanjem sam imala problema. Lijepilo mi se na valjak, opet moj problem što mi nije palo na pamet valjati između pek papira i zasrala sam pola kuhinje i poživčanila potpuno! Peklo se lijepo, okrajci su se rezali lijepo. Kad me i krema počela gnjaviti i curiti na sve strane, sprtljala sam nešto i strpala u hladnjak. Nije mi se dalo fotkati ga, ni pisati post. Ništa.
Ali evo ga, ipak, tih par kockica, drugo sam stalno gurkala da iznova probaju i kažu kakvo im je. 🙂 Kad me prođe guja pokušati ću ponovo jer je moje mišljenje, iako nisam preveliki ljubitelj meda ni inače, a kamoli u kolačima, da medovik ima potencijala upravo zbog kombinacije s kremom od vrhnja, samo tome moram smirenije pristupiti i rješiti problem kreme.
A danas je ionako puni mjesec, bolje pričekati! 🙂
Hvala 🙂
NISAM znala da nema kondezovanog mlijeka kod vas jer sam ja pravila “medovik”sa ovog sajta i jako je ukusan ,ali ok tvoja sam dva recepta za peciva vec isprobala i PRAVI su HVALA NA RECEPTIMA I PREDIVNIM FOTKAMA.ISTRAZUJEM I DALJE PREDIVNO.
@Anonimno, hvala.
Riječ je o sasvim drugačijem receptu za medovik, koji sasvim sigurno ima i potpuno drugačiji tek, a obzirom na to da je riječ o kondenziranom mlijeku u konzervi i kompliciranijem, jer ga kod nas baš i nema za kupiti.
Svakako hvala na čitanju i/ili praćenju, trudu, i linku za recept! 🙂
http://www.azcookbook.com tu imas recept za “medovik”
Draga Tadeja, bilo mi je drago. Pratim tvoj i još nekoliko kulinarskih blogova. Bila sam prijavljena na kulinarici i osim par komentara nisam dala neki doprinos, a toliko sam želela. Uvek mi nedostaje vreme, međutim vidim da je to slučaj i sa drugima, a ipak nesebično dele svoje recepte i ideje. Nadam se da ću naučiti da se bolje organizujem i prestanem da budem anonimna. Zaista ima toliko toga što bih mogla da podelim sa drugim ljubiteljima kuvanja.Ovo mi je prvi put da iznosim komentar na nekom privatnom blogu. Moram da kažem da volim tvoje postove koji nedvosmisleno govore koliko si dobra i duhovna osoba. Hvala ti za vreme koje si posvetila mom komentaru. Bilo mi je zadovoljstvo upoznati te, barem na ovaj način.
Želim ti svako dobro.
@Anonimno, (bilo bi mi draže da nije anonimno), zahvaljujem na komentaru i receptu i nadam se i vjerujem da će nekome biti od pomoći.
Budući sam uvijek u nedostatku s vremenom, toliko je još novih kolača za isprobati, a medovik sam radila dva puta u kratkom vremenu, s različitim rezultatima ,iskreno sumnjam da će on biti ponovljen u mojoj kuhinji u dogledno vrijeme.
Sa 30-godišnjim stažem u kuhinji, dozvoliti ću sama sebi luksuz da se smatram dovoljno iskusnom da sama procijenim jelo po receptu, ali eto kod medovika sam se prevarila. Uprkos zbrčkanom receptu kojeg smo pratili u tom krugu igrice, očekivala sam, između ostalog i svih hvalospjeva radi, eksploziju okusa i užitka, ali izostalo je sve od navedenog, ako čak i zanemarimo činjenicu da me takav recept iznervirao.
I nakon drugog medovika , sa drugačijim rezultatom, interes za njega sam pokazala samo ja, nitko od mojih nije bio impresioniran tim tekom, čak niti moja mama, koja inače voli izrazito slatko, masno i bogato.
Na kraju se sve svodi na pitanje ukusa o kojima je bespredmetno raspravljati. Postoji gomila jela i kolača u kojima se ja davim, a koji su drugima pojam užasa i obrnuto.
I samo mali detalj, čisto radi slikovitosti gore navedenog, kad smo već kod Plazma keksa kojeg si namrvila po medoviku, vrlo sam nesklona takvim intervencijama.
Ili kolač pečem i radim sve sastojke od početka do kraja ili si kupim kutiju napolitanki.
To je možda jako isključivo, ali jednostavno na taj način funkcioniram.
Kekse, pudinge i sl. ću u krajnjoj nuždi upotrijebiti kao sastojak za kolač ( vani je +50°, a ja nemam klimu, ostali su nepojedeni i vuku se po kući već mjesecima ili nešto slično. )
Ali, ponavljam, stvar ukusa i izbora.
U svakom slučaju puno hvala još jednom na komentaru, djeljenju iskustva i receptu.
Posle toliko postova o medoviku, morala sam i ja da ga napravim. Dva puta u roku od nedelju dana. Učila sam se na greškama drugih pa mi je sve išlo glatko. Doduše, kore sam malo krojila i prekrajala kako bih dobila dimenzije 32×22. Dobila sam pet korica koje ni ohlađene nisu bile krute. Priložiću svoj recept, možda nekome bude od koristi. Članovi moje porodice ga već obožavaju, a i drugi koji su ga probali su oduševljeni. Iskusna sam domaćica i čim pročitam neki recept znam da li će nam se dopasti ili ne. Što se tiče medovika, koji mi nije zvučao ništa specijalno, veoma sam se prevarila. To jeste poseban kolač.
Evo i mog recepta:
Sastojci za kore:
3 jajeta
150 g šećera
150 g meda
150 g putera (ili masti)
2 ravne kašičice sode bikarbone
600 g brašna
Sastojci za fil:
300 g prah šećera
2 kesice burbon vanilin šećera
1,6 l kisele pavlake(ja koristim Imlekovu – 4 pakovanja od 400 gr)
Pošto imam pet korica, gornju samo tanko premažem filom i pospem krupno mlevenim plazma keksom.
@Sweet Corner …jesi! :)) Al’ godi i ponovljeno! ;))))) HVALA!
jesam li vec negdje rekla kako volim tvoje postove:)))))
Hvala romantales :), a ja baš kod tebe premećem ručne radove ;))
Mjerne jedinice su između ostalog i stvar navike, komocije i osobnog doživljaja kuhanja. Imam prijateljicu koja uopće nema vagu u kući, kaže ja znam koliko je određena gramaža u čašama i žlicama?!, ja to ne kužim i ne volim, ali svatko u svojoj kuhinji bar kuhati može kako hoće. Nije Medovik loš kolač, ima svojih čari, ali ga definitivno izgleda svatko mora napraviti po svom i pronaći svoj način da ga kolač ne izludi.
A traljavo napisani recepti su pak druga priča!
Iako taj kolač nikada nisam pravila moram ti reći svoj stav … što se tiče mjera na čaše, ako je riječ o američkom receptu, cups i spoons su mi sasvim normalni termini, imam i set plastičnih “žlica” sa točnim američkim mjerama, cups, 1/2 cup, 1/4 cup i sl. plus jednako tako i set mjera spoonsa. Kada naiđem na recept tipa fildžan ovog i onog ili čaša od jogurta (a jogurti svi različitih mjera, nije to kao prije 30 godina kad je jogurt bio jednakog pakiranja u Ljubljani, Rijeci, Zagrebu..) trenutačno preskačem, nemam strpljenja niti čitati.
Jednako tako, vodim se nekom svojom intuicijom (da ne velim prepotentno kulinarskim iskustvom) i već dok čitam sastojke s dobrim postotkom sigurnosti znam da li je ili nije neki recept za mene. Ovaj bih definitivno prekočila krema me apsolutno ne privlači, a ako svi vele da je baš tako jako, jako dobar, onda bih skuhala kremu i napravila po svom.
Da, sad izgleda malo gusce. Ja bi je procedila pre dodavanja secera, pa bi sutradan samo ovlas to izmesala, tako da zadrzi cvrstinu.
Nadam se da ti naredni put zada manje muka. Ja cu korice od sada raditi prema receptu za moju medenu pitu posto je ukus isti kao i kod medovika, a zadrzacu fil od kisele pavlake ali sa smanjenim secerom. Tako ce biti super brzo :)))
Hvala vam svima na komentarima!
Možda je kolač obzirom na činjenicu da smo ga radile u mjesecu koji dolazi nakon perioda u kojem se i inače najviše kolača peče po defaultu, malkice nespretno odabran, pogotovo stoga što je recept najblaže rečeno konfuzan, što u mjerama, što u prezentaciji.
Ja ću ga ponoviti, sebe radi, jer ponavljam, otao mi je osjećaj da je bolji nego što je meni ispao, a uslijed manjka kreme.
@Ljiljo, nakon 24 sata cijeđenja kreme kroz gazu u hladnjaku, ona izgleda ovako i takva bi sad doista bila maziva i kolač bi vjerojatno izgledao drugačije.
Još je jedan razlog zašto ću ga ponoviti, a taj je da mislim da je to kolač koji bi se svidio mojoj mami i uskoro će u ponovljen postupak, s tim da ću definitivno upotrijebiti tvoj i Majin recept, jer nažalost, Badrubuldura je uložila silan trud, ali dvojbenog rezultata.
Meni se kolač dopao na prvi pogled i jeste deluje zahtevno.Tvoj dobro izgleda čak extra ukusno!Zao mi je sto si se namučila ali ako je za utehu,verujem da sam ga pravila da bi i za mene bilo vrlo tesko….
Inače vidim da nisu sve blogerke odusevljene ukusom,kako je to “naduvano” ispod originalnog recepta!!!
zna se dogoditi da jednostavno nije naš dan pa nam ne uspije nešto što bi nam inače normalno uspjelo… a i mene isto užasno živcira kad moram pročitati milijun komentara da bih otkrila što je autor htio reći u svom receptu 🙂 nego, ovih par kockica izgleda stvarno dobro, sad i mene baš zanima okus tog medovika 🙂
Selma, ma jedna mera nije uopšte za četu. Ja pravila duplu meru, e to je možda za četu, omanju…
Draga Tadeja, moram priznati da sam bila malkice skepticna kad je ovaj receptic u pitanju, upravo iz razloga sto nisu navedene tacne mere brasna, a ja volim da je sve precizno, hihi…;)) I upravo zahvaljujuci curama koje se vec isprobale ovaj recept i napisale svoje utiske, odvazila sam se danas da ga napravim…eno, hladi se na terasi, i sutra cu ga fotkati i objaviti ceo postupak… puno mi je pomoglo to sto sam procitala da jaja ne moraju da se mute na pari sa secerom, dovoljno ih je samo izmiksati, pa zatim dodati otopljeni margarin i med. Meni je otislo 550 g ostrog brasna, ispekla sam 4 korice, a u pavlaku sam stavila 250 g secera u prahu i samo jednom promesala…nije se razvodnilo, tako da verujem da je to ipak do proizvodjaca…nemoj se sekirati, verujem da ce sledeci put biti puno lakse, a meni su ove tvoje kockice bas simpaticne!:))kiss…
Ja nisam imala dovoljno vremena da se upuštam u eksperiment. Majin mi izgleda savršeno, a kako kaže nije imala problema u izradi. Ne znam što su svi tako ludi za tim kolačem pa me jako kopka barem da ga probam.
Mrzim mjere na čaše, a na šolje još i više. Dok je čaša obično ona od 2 decilitra, koja je šolja nikad ne znam. Dva decilitra, 240 ili 250 mililitara. Pa brašno mjereno šoljama, je nabijeno u tu čašu ili nije, hiljadu pitanja. Meni treba vaga, a mjere mogu biti i u uncama, ako ih neko takve stavi u kuharicu. Ja nikad ne kupujem kuharice u kojima nisu date težinske mjere.
Žao mi je što si se namučila sa kremom. Ne znam sada je li kisela pavlaka isto što i kiselo vrhnje…
P.S. Sada sam ponovo prčitala recept. Mjere su ogromne, taman za malu četu vojnika.
Čuj, meni na fotkama izgleda sasvim u redu.. Inače i ja se izludi od recepata u čašama, već sam pomislila da naručim onaj famozni američki cup, pa da više ne razbijam glavu.
Inače, prvi mjesec mi i nije za ovakve kolače.. :)))
Drzim ti fige, javi kako je prosla nova tura :)))
Tadeja, meni na tvojim fotkama kolač ne izgleda loše, a tvoja krema sa slike je bila ista kao moja prije nego sam je umiješala u tučeno sa kremfiksom…I meni je baš žao što si se toliko namučila, a imamo isti stav oko ovog kolača…
Hvala vam svima na komentarima!
@Ljiljo, što jest jest, čitanje onog recepta je iznimno frustrirajućeiskustvo ( nisam htjela još i to dodati u post,) ali ista stvar, podatak recimo o tome kad se kore obrezuju, je pod jednom od fotografija, pa ti od 1,2,3,4,5,6,7 etc. sistemom eci,peci,pec pogodi koja je, a dok mi otvori stignem i rublje objesiti :(, pa nije ta, pa ispočetka!
Ostatak kreme sam da provjerim kao podatak kod idućeg pokušaja, stavila da se cijedi po tvom savjetu, jer mi se čini dobrim, pa ti javim što sam dobila.
@Monika, ostao mi je visiti u zraku osjećaj da je to ipak osjetno bolji kolač kad se sve posloži kako treba, nego što je meni ispalo i definitivno će dobiti drugu priliku!
@Snježo, samo se ti smij! I meni je sad smiješno 😀
@Aleksandra, ma nije ni prvi, a ne daj Bože zadnji put da nešto nije baš išlo po špagici i dokraja uspjelo, pojeli smo mi to tako rinfuzno. Dogodi se kombinacija nedovoljno preciznog recepta, mog neiskustva u pravljenju takve vrste kolača, milerama u štrajku i lošeg raspoloženja 😀
@Andrea, kolač na većini fotografija koje su išle uz recept djeluje neprivlačno, mene je Maja pokolebala i nagovorila, ponajviše svojom fotografijom i koliko sam i ja naknadno gledala po netu, možda to nije najbliže originalu kako medovik po nekim pisanim i nepisanim pravilima mora izgledati, ali je definitivno najljepši i naprimamljiviji kojeg sam vidjela.
@Masatera, ja poslije ovog, ozbiljno razmišljam uzeti time out ! 😀
Hm svaka čast na hrabrosti, tj upornosti!
Mene pilao recept, pročitala nekoliko puta još početkom mjeseca, nakon svakog čitanja mislila sam da nešto preskačem jer izgledom podsjeća na zahtijevniji kolač. Nisam ga radila u prvom dijelu mjeseca jer mi je bilo dosta slatkog od praznika, planirajući da ću ga raditi pred kraj mejseca, a onda frka sa strujom i na kraju ga nisam ni napravila kao ni niiišta slatkog osim kiflica cijeli 1. mjesec 😛
Ako ti se svidio okus, daj mu još jednu šansu ili više ali ako nije zanemari ga..
Nisam ni planirala ovo raditi i to iz više razloga. Prvo; nas je samo dvoje, a ovo bi samo ja eventualno jela, a količina je poprilična. Već vidim kako bi dragi reagiro na kremu od kiselog vrhnja koje ne može organski podnjeti. 😀
Drugo; i meni je recept napisan pomalo konfuzno, ma čak mi ni to nije toliki problem ali doprinjelo je odluci.
Treće; skrušeno priznajem, fotka kod origanlonog recepta me nije privukla.
Četvrto; zadnjih tjedan dana sam izvan sebe od šokova koje doživljavam zbog nepismenih hrvatskih novinara i uopće ne kuham jer se na ništa ne mogu skoncentrirati. 😀 😀
Ipak tvoj mi ne izgleda loše, osim što mu nedostaje kreme.
Mislim da ovom kolaču treba svakako dati šansu, jer po sastojcima bi trebao biti ukusan. 🙂
Žao je i meni što nisam učestvovala jer kod nas niko ne voli ovakvu vrstu torti, a deluje da se ne može staviti ni u zamrzivač pa baš ako neko naleti da se uzme po koje parče. Mene lično čudi u ovom receptu zašto uopšte ide toliki šećer u pavlaku. Obično kada pravim torte sa kremom od pavlake na jednu pavlaku od 200 gr stavim 1.5 kašiku šećera, tako da ispada da za ovaj recept treba plafon 200 gr. šećera. Najtužnije u celoj priči je kada čovek utroši vreme i energiju na nešto što na kraju neuspe.
Hahahaha, tako sam se slatko ismijala. Oprosti, znam da tebi nije do smijeha, ali si tako to opisla.
I ja ne volim kada su mi količine date u čašama, žlicama. Pa zašto postoje vage? Pogotovo je to bilo teško u početku moga kuhanja.
Nisam uspjela sudjelovati u ovom krugu. Izgleda da sam ja tip koji teško uspjeva sa domaćim zadaćama. Nešto sam ipak naučila čitajući ove vaše uratke!
meni je jako žao što nisam uspjela sudjelovati u ovom krugu jer inače obožavam ovakve vrste kolača…i kad sam vidjela kod maje kako je njoj kolač ispao, viliva mi se objesila i sline su počele curiti na sve strane 😀 baš mi je žao što ti nisi imala sreće s njim i što vam se nije svidio…možda da stvarno opet probaš kad se malo ohladiš i zaboraviš kakve ti je muke priuštio 😀
Tadeja, tako mi je zao sto si se namucila sa ovim receptom. I mene je totalno sludeo,ne secam se da sam nekada imala toliku tremu pre nego sto sam nesto napravila. Citala sam ga par puta. Pregledala sve slike, jer sam se bojala da ce tamo biti nesto sto vec ne znam.
Svakoj slici treba milion godina da se otvori i prebaci stranu zbog trilion komentara ispod. Slazem se sa tobom i da je kolicinu brasna trebalo precizirati. Ja sam merila, meni je otislo ravno 400 gr. mekog brasna. Topljeni puter mi je otisao 45 ml.
Za pavlaku ne mogu da pretpostavim zasto ti se ovoliko razvodnila. Mislim i da secer utice dosta na to, ja sam moj dosta smanjila, skoro za casu, pa nisam imala taj problem.
Ovo sam Nadi predlozila pa cu i tebi. Ako ga opet budes pravila, mislim da ne bi bilo lose da se pavlaka preko noci na gazi procedi, kao u receptu za labneh od Monsoon. TO bi dosta pomoglo da se ne dobije supa, sto se mnogima i desilo.
Kolac mi se jako svidja, pravicu ga puno puta, ali mislim da je postupak mogao da se pojednostavi, jer recept u sustini i jeste jako jednostavan.
Ja sam na blog stavila neku moju skracenu verziju, pa valjda mere brasna budu nekom od koristi.
Hehhh, al’ stvar je u tome, da kad uzmeš šnitu ovog mog suhog jadnika, a kremu zagrabiš žlicom k’o juhu, onda je dobro! 🙂
Moram, bar još jednom, al’ sad idem spavati jer jedva gledam! 🙂
Japanac je stvar percepcije cheesecake, po Zgb. režu vene zbog cheesecake iz Torte i to, a kraj mene taj može marširati u neograničenim količinama, da ja ni ne trepnem, nije mi dobar.
Prvi put sam cheesecake jela kad sam ga sama napravila i meni je taj recept dobar i to je meni tek kakav cheesecake mora imati, a Japanac je vrlo sličan.
Ma batali ga, ako ti po ukusu nije nesto, narocito ako ne volis med. Nece mu se ukus dramaticno promeniti, samo ce biti socniji kad ceo fil smestis izmedju kora.
Ja sam tako bila ravnodusna prema japancu, pa me Snjezana ubedi da je kolac prva liga i da ga ja nisam bas skroz uspesno napravila, i ja, tako k’o i ti sada, reko daj da mu dam jos jednu sansu. I napravila opet, uspesnije, ali ukus mi je isti, i opet mi je onako, nista spec.
:*
Hmmmm, ne znam koliko to mijenja na stvari, jer nisam imala problem u korama, bile su lagane i ovako, ali ostavljam mogućnost da bi sa više maslaca bilo lakše tijestom baratati i da možda onda čak niti s ovako malo kreme ne bi odavalo tu suhoću. Med manje, više, njega je teško mjeriti, mogu se staviti ml, ali najgore što se može dogoditi je da staviš 4 žlice.
Kao što rekoh, recept po kojem smo radili je zbrčkan, ti si ga uspjela napraviti upotrebljivim i ja ću pokušati ponovo, da ne bude da kolač ne valja zato što ga ja ne znam napraviti, ako on objektivno vrijedi truda!
Pise “3 kasike mekog ili 3/4 tvrdog margarina”, ja naravno izbegnem mere u kasikama kad vec mogu da biram, i 3/4 od onog pakovanja od 250 g dodje negde oko 180. Sad kad razmislim o tom mekom margarinu, pa tu komotno mozes sa tri dobre kasike da ispraznis ono okruglo 250 gramsko pakovanje. Mozda je to imalo veze sa tvojim problemima sa korom.
Ali opet, mene nerviraju i te tri kasike meda, pa to je tek relativno koliko hoces, i posto sam ja sve prebacivala u grame kad sam radila, ne znam kako nisam i tu meru upisala, ostade i meni “3 kasike meda”.
@Majo, deal :), dođi ti i bez kravice! 🙂
ali bogati, koliko su ti te žlice u koje kad tri put zagrabiš stane 180g maslaca? 🙂
nisam ništa pojela :), nego u moju žlicu stane najviše 25g maslaca, a tamo u receptu kaže tri žlice! 🙂
Hmda, sad kad je Marigold skrenula paznju, vidim i ja da ti je mala kolicina masnoce za testo. Da nisi htela da napises 175g, a slucajno “pojela” jedinicu?
Joj, ja sam ta koja je doprinela odgovaranju od odustajanja, evo, priznajem javno 🙂
Ujeeee, gledam ovaj tvoj krem i ne mogu da verujem. Ne znam stvarno sta je tom mileramu, sa 30% mm fil bi morao da stoji kruto k’o… Bas sam sad zbunjena. Zao mi je sto te je Medovik ovako namucio 🙁
Experimeta radi, uzmi pavlaku nekog drugog proizvodjaca, pa probaj sa jednom casom o 200 ml i 40-50 g secera. Ako opet iscuri ja licno idem dolazim u Zg i donosim ti “kravicu”! 🙂