U panici da mi se kajmak, od traume izazvane dugotrajnim putovanjem, prilikom
Pogačice od duvan čvaraka i kajmaka
povratka sa Stare planine i Blogomanije, pokvario, nastale su malo drugačije pogačice od čvaraka. Pogačice od duvan čvaraka s kajmakom.
kajmak i duvan čvarci
U Zagrebu pogačice od čvaraka zovu i krampogače, ja ne znam koje ime bismo nadjenuli ovima, obzirom na činjenicu da su napravljene od najneobičnijih čvaraka na svijetu. 🙂
Duvan čvarci su oksimoron. Posni čvarci. 🙂
duvan čvarci
Napravljeni su od tanko rezane slanine, k tome još i jako dobro isprženi i istisnuti, gotovo da u njima i ne ostaje masnoće, podsjećaju na niti duhana, pa otuda i naziv. Neće se vjerojatno svidjeti onima koji vole masnije čvarke ili one gumaste,
pogačice od čvaraka
no nama, koji i inače volimo jako stisnute, popularne čips čvarke, prava su delikatesa.
domaći kajmak
A uz domaći kajmak, nirvana! 😀
I kako rekoh, obzirom na dug put koji su prešli dok sam ih donijela u Zagreb, odlučila sam malo eksperimentirati, pa su nastale pogačice od duvan čvaraka i kajmaka. Tople su bile savršene, ali jednako slatko smo ih pojeli i drugi dan.
Recept će jednako funkcionirati i ako umjesto duvan čvaraka upotrijebite klasične.
pogačice od čvaraka
Pogačice od čvaraka
Ingredients
- 500 g brašna za dizana tijesta
- 50 g kukuruznog brašna
- 1 veće ili dva manja jaja
- 300 g kajmaka
- 140 g čvaraka ja sam koristila duvan čvarke, ako koristite “čips” čvarke, ostanite pri ovoj mjeri, ako se odlučite za one masnije, malo smanjite, do najviše dvije trećine, dakle nekih 80-90 grama
- 1 žlica soli
- 1 žličica papra
- 350 ml mlijeka
- 1 svježi kvasac
- 2 žličice šećera
- 2 žumanjka za premaz
Instructions
- Čvarke sa 100g kajmaka sameljite u multipraktiku da dobijete glatku smjesu, pa je rasporedite u vrečicu za zamrzavanje da dobijete plohu otprilike 20×15 cm, koju stavite u hladnjak ili kratko u zamrzivač.
- Pšenično brašno prosijte, pa u sredinu ulijte kvasac koji ste rastopili u 150ml mlakog mlijeka sa dvije žličice šećera. Ostatak mlijeka dovedite do vrenja i prelijte njime kukuruzno brašno.
- Kad kvasac naraste, u sredinu dodajte pofureno kukuruzno brašno, ostatak kajmaka, sol, papar i jaja, pa zamijesite tijesto.
- Razvaljajte ga na otprilike 40×20 cm, pa na donje dvije trećine stavite smjesu kajmaka i čvaraka iz hladnjaka. Preklopite gornju trećinu, pa donju i tijesto ponovo razvaljajte na dimenzije otprilike 40×20 c, pa ponovite preklapanje.
- To će vam biti prvo preklapanje, a dalje se ponašajte kao da radite lisnato tijesto. pa valjanje i preklapanje ponavljajte barem još tri do četiri puta u razmaku od 15 minuta do pola sata.
- Nakon zadnjeg preklapanja, tijesto podijelite na tri dijela, dva ostavite u hladnjaku, odabrani dio razvaljajte na otprilike 20x35cm. Oštrim nožem obrežite rubove da bi vam se tijesto listalo, a onda rezačem za kolače izrežite na 15 komada otprilike 7×7 cm. Poslažite u lim za pečenje i ostavite dvadesetak minuta da narastu.
- Pećnicu ugrijte na 220° C i pecite krampogače 10-tak minuta. Nakon toga ih izvadite, premažite razmućenim žumanjkom, kojem ste po želji dodali još papra i vratite na idućih 5- 10 minuta ju pećnicu.
Odličan post, tako si sve detaljno opisala (i riječju i slikom) da imam filing kao da sam putovala s tobom. Čitam i mislim si zašto se tak nešto ne organizira i kod nas, i na kraju vidim i tvoju sličnu sugestiju. 🙂
Krampogače su ti divne, mljac!
@Jasna Varcaković, hvala! 🙂
@Jele moja! Hvala ti 🙂 Kajmak se nakraju vrlo brzo i uspješno potrošio, ali sad znam za drugi put da ga je moguće zamrzavati.
Što se tiče čvaraka, njih seam već i prošle godine zamrzavala,a i uopće znam da se oni zamrzavati mogu bez posljedica po okus i kvalitetu. Pretpostavljala sam da će se konkretno duvan čvarci u pogačicama “izgubiti” zbog svog končastog sastava, ostao je tu i tamo koji komadić, alii budući sam imala njih, ne bi imalo smisla da idem tražiti neke druge. Ostao je miris i šmek po čvarcima. 🙂
Što se tiče lažnih duvan čvaraka, nekako mislim da bih bila us tanju prepoznati ih ili barem detektirati po okusu kad bi se radilo o piletini, čak i da sam sama kupovala, što nisam, obavila je to Maja za mene, pa sam uvjerena da su pravi! 🙂
Za osvrt na panel ti hvala, prvi je put, svi će biti pametniji nadam se, idućeg. Doba godine i mjesto održavanja, istovremeno bajkovito i nespretno za ostatak regije. Ali mene treba dobiti na prepad, pa onda napravim štošta! Žao mi je što nije bilo više lokalnih sadržaja i po pitanju razgledanja i hrane, ali vjeruj mi, bilo bi apsolutno nemoguće ugurati to u tih dva i pol dana, a i ovako sam od silnog putovanja bila smoždena. 🙁
@Gordana i Tamra puno vam hvala! 🙂
Hvala vam djevojke na komentarima:)
@AnaMB,Petra Kranjica, hvala vam i slažem se da bi nešto slično trebalo i oovdje, ako ne u takvom obimu i širini, onda barem tematsko okupljanje po vrsti blogova, ali toga će se morati prihvatiti netko mlađi 🙂
@Zoka ;), hvala! Koliko god mi za to trebalo, ja većinu stvari (pogotovo obećanih) prije ili poslije ipak napravim, a tješim se onom pričom o kornjači i zecu! 😀
Ne bih se složila s tobom da kuhanje i food blogovi nisu IN, meni se više čini da se dogodila jedna druga stvar i ne samo kod nas. Kuhanje je svakodnevna aktivnost, ništa za što na dnevnoj bazi kao običan prosječan čovjek trebaš stručno znanje ili potvrdu o njemu. A kuhati, a posebno jesti volimo mnogi. Ja prije mislim da se dogodila inflacija. Toliko je toga niklo ne samo u regiji, nego globalno, da više ne postoji niti jedan medij koji otvoriš a da ne cure recepti na sve strane. Dolazi do inflacije. Teško je i procijeniti što je od toga doista dobro i u kojem smislu. U kontekstu toga je i taj osjećaj da nas se ne doživljava. Probiju se siteovi, pa i uspiju u tome, a da samo kao kolekcionari skupljaju recepte i ideje, kopipejstaju i objavljuju na jednom mjestu. Prosječnom korisniku je to daleko praktičnije za upotrebu, nego trčati od bloga do bloga da bi pronašao tražene recepte. Od osobnih blogova će opstati uporni i oni koji doista imaju kvalitetan sadržaj, a sa možda manje čitatelja, oni koji imaju osoban štih i prepoznatljivost, ne obavezno i samo zbog recepata. Ali to nije ni jednostavan niti lak put i mnogi će u tome posustati. O svjetskoj krizi i sličnim stvarima “trabunjam” i ja, jer jednostavno nisam u stanju pisati nešto što je u formi osobnog bloga, a čak i food blogovi to jesu, a da se ne dotaknem okvira u kojem se svo to neko moje kuhanje i stvaranje događa. Nekima to uspijeva, vrlo uspješno, to su lijepi blogovi, sa odličnim receptima i fotografijama, poput vrhunskih slikovnica. Na čitatelju je da odabere što mu odgovara i što želi i što će od toga pratiti ili za zadovoljiti više svojih interesa pratiti i jedno i drugo, ovisno o trenutku.
Što se zapravo dogodilo na Blogomaniji ne znam ti reći, da li doista naizgled dobro odabran termin, koji se zapravo pokazao pogrešnim jer su ljudi odlučili uzeti pauzu za ručak i brčkanje po bazenima ili šetnju ili nezainteresiranost tom vrstom blogova, ne znam. Bilo je kako je bilo, mi smo svoje napravile najbolje što smo obzirom na sve uvjete i okolnosti mogle.
Hrana u hotelu? 🙂 Teško mi je govoriti o hrani u hotelima sa četiri zvjezdice, jer to nije mjoe prirodno ni često okruženje. Ako je ona uglavnom ovakva, onda nešto i nisam baš pretjerano tužna što si to ne mogu priuštiti. 🙂 Jasno je i meni da je kod takvih hotela i opcija švedskog stola željazadovoljiti mnoge, samo se ovdje dogodilo da se bojim da je malo tko doista zadovoljan, pogotovo ako to jede nekih tjedan dana. Hrana im nema karakter. Žali Bože potrošenih para i truda. Neka ona bude i internacionalna i za svačiji ukus, ali jednostavno nije imala ni glavu ni rep ni okus. 🙁
Šljivom je čika zagrijao noge iznutra, nudio je, ali smo se zahvalili! 🙂
Krasne pogačice, ove čvarke nikada nisam jela, ali čujem da su izvrsni 🙂
A što se tiče našeg hž-a, ah, što reći… svake god. ista priča kad zapadne snijeg. Ali sve u svemu ja tu i tamo volim sakupljati ovakve avanture kakvu si ti imala vlakom 🙂
Izlet je prekrasan, kao i ljudi s kojima si se družila, a Blogomanija zaista hvalevrijedan koncept!
Pratila sam malo druzenje blogera i mislim da je divno da se tako nesto organizuje, a naravno i podrzava. Sjajan post i predivne fotografije. Pogacice sjajno izgledaju.
Evo me u gostima i posle par dana mislila sam samo poruke da pregledam, ka ono tvoj post. Uvukla sam se u jednu sobicu da mogu na miru da pročitam. Tadeja, kajmak zamrzni u male kesice od po 200g, ili onoliko koliko ti treba za jedan obrok i odmrzni ga na sobnoj temperaturi, ja tako radim. Duvan ćvarci nisu zaista dovoljno masni za pogačice a i meni je nekako greh da ih tu stavljam pošto ih ovako obožavam. Znaš li da ima kopija i koje se prave od belog pilećeg mesa i mahom su to ti duvan čvarci sa pijaca – ne prepoznaju se. Gledala sam vas live, i ja sam imala isti utisak da je voditelj trebao da bude insajder i da ste čak vas 3 mogle same da održite predavanje sa slajdovima. Verujem da je drugima bilo jako interesantno ko nije u tome, jer sam kasnije pogledala panel sa fashion blogerima i meni je to sve bilo novo, i skroz out of this world.
Stara Planina, e šteta je što niste imale organizovanu turu okolnih mesta jer zaista ima gde i šta da se vidi. Nisam sigurn akoliko ste blizu Pirotu bile ali tu si imala čuvene peglane kobasice i čuveni pirotski sir, kao i odličan etno muzej.
Svaka čast na odabiru tako daleke destinacije. Ja bi krenula vozom samo Orijent Ekspresom ili da me neko vrati u srednju školu pa sa sve ekskurzijom.
…Postoji i ona- nije bitno pobijediti, bitno je ucestvovati…Ti DOISTA ucestvujes…VOLIM tvoje fotke!
ju koliki kometrar… Htedoh reći fiziološke potrebe 🙂
Vredelo je čekati. 🙂 Vaš panel sam pogledala još kad je Maja objavila post i postavila link. Ono što mi je prvo upalo u oči je broj praznih stolica. Gledajući slike sa nekih drugih panela čini mi se da su bili bolje posećeni. Nameće mi se pitanje da li su ljudi izgubili koncentraciju ili globalno nisu zainteresovani šta ova grupa blogera ima da kaže. Mi se u svojim postovima retko dotičemo pitanja potlitke , ekonomije , društva…Tvoj blog je jedan od retkih koji se bavi i ovim temama. Ja se lično libim da počnem sa kritikama jer se plašim da ne bih umela da stanem. 🙂 Čitajući tekstove o blogomaniji naišla sam na tekst gde su nas nazvali dame hrane. Malo mi je to dirnulo živac , em kasapljenje jezika em neshvatanje ozbiljno, Kuvanje danas po mojim podacima nije in. Često čujem od poznanica : Ja ne kuvam. Kuvanje smatraju za neku nametnutu obavezu koja ih sprečava da budu uspesne , moderne, emancipovane zene, ali vrlo rade bi trabunjale o svetskoj krizi. Meni je to suludo. Smatram da svaka odrasla osoba bez obzira na pol mora da je u stanju da vodi racna o sebi. Da se obuce u skladu sa vremenskim prilikama , da bude orjentisana u vremenu, prostoru i prema ličnostima i da je u stanju da zadovolji svoje fizioliške potrebe. Tek kada vidim da je sve to u stanju , interesovaće me njeno mišljenje o aktuelnim poličkim temama. :p Vam trima hvala što ste pokušale da objasnite problematiku blogova o hrani, da objasnite koliko rada i truda stoji iza svakog našeg posta. Tebi pogotovu hvala što si javno govorila o metodi “štap i kanap” kojima se služimo za dobijanje što lepših slika, što ste se dotakle pitanja intelektualne svojine. I hvala što ste pokazale da nismo zaludne žene koje mirišu na zapršku sa viklerima u kosi. 🙂
Što se tiče hrane u hotelu, mislim da je ponuda takva jer se trude da udovolje što široj grupi gostiju. I strancu koji ne voli da eksperimentiše već jede njemu samo poznata jela i domaćem gostu koji bi na odmoru da jede nesto drugačije nego što jede kući. Kako to moji prijatelji menageri vole da kažu “nešto fensi” 🙂 Ipak slažem se sa konstatacijom da bi trebali svoj meni da obogate nekim nacionalnim jelima i da se osvrnem na Majin ajvar ako već nude nešto karakteristično za ovo područje da to bude onda proizvod što boljeg kvaliteta. Tvoje putovanje je bilo baš buno zgoda. 🙂 Šta ste na kraju uradili sa šljivom? Ako već niste dali čiki da se masira jeste li je bar upotrebili per os? 🙂 Što se tiče pogačica, dodje mi da gricnem monitor. 🙂
Zoka Mrgud koja je očigledno ustala na pogrešnu nogu jutros 🙂
I meni je žao što kod nas nema ovakvih susreta, baš bi bilo dobro malo se naći.
jako je dobro što se food bloggeri tako sastaju; uvijek je dobro razmijeniti ideje i iskustva. žao mi je što nema takvih sastanaka što se tiče kreativaca (premda je i kuhanje kreativnost), ovdje kod nas, barem.
fotografije su krasne, a zgode sa vlakom u snijegu su me nasmijale ovako rano ujutro 🙂
pozdrav
Hvala:) Teško da bih uspjela baš prepričati, ali ako odeš na link (sve crvene, podebljane riječi u tekstu su linkovi) naći ćeš video, pa ako će ti htjeti učitati i raditi bez prekidanja i ako ti se da i imaš vremena, možeš ga pogledati i poslušati … 🙂
Super, super… svidja mi se prikaz, kao neka zimska bajka. Mada bi bilo lepo da nam kazes o cemu ste to polemisali na panelu…