Obećala sam polako se vratiti blogu, ispričati vam razloge izostanka i još ponešto, no,
Blatni kolač od rogača
ritam i mogućnosti mi još uvijek određuju okolnosti van moje moći, pa ćemo na te priče, svi zajedno, još mrvicu pričekati.
A onda sam na blogu ugledala banner igrice “Ajme koliko nas je …” i shvatila da osim štošta drugog što već dugo nisam radila, nisam sudjelovala ni u food blog igricama. I nažalost, ne bih to učinila ni ovaj put, da u pomoć nisam pozvala joker. Domaćica ovog kruga, Nikolina s bloga U slast, za temu je odabrala rogač, a ja se sjetila da imam recept koji nikad nije objavljen na blogu.
Osmislila sam ga i napravila još pred tri godine, za prvo tiskano izdanje magazina Do!ts, koji je, poput mene, i dalje se nadam samo privremeno, ustuknuo pred životnim okolnostima. A kako se rado sjetim trenutaka kad smo ga radili, čini mi se zgodnim podsjetiti i vas na neke od recepata.
Jedan od njih je upravo blatni kolač od rogača, kojeg mi ovomjesečna tema pomaže spasiti od zaborava. No, da ne bude da sad kad sam se vratila, samo kopipejstam sebe samu, ipak ćete uz recept, dobiti i kratku priču.
A odat ću vam i tajnu. Ja vam, naime, ne volim rogač.
kolač od rogača, smokava i čokolade
Pokušavala sam, časna riječ, na sve moguće načine potaknuti tu ljubav, ali nikako nije išlo. Pred nekih dvadesetak i više godina, kad sam se udala i doselila k mužu, čiji je otac s Visa, iz Komiže nam je stigao paketić kojeg je svekrva veselo najavila, a u njemu, između ostalog i brašno rogača. Razveselila sam se i ja, jer osim što sam viđala mahune rogača kao dijete, na moru, a roditelji mi govorili da su to oni u djetinjstvu jeli umjesto čokolade, nisam imala ni najmanju predodžbu o tome kakav rogač ima okus. Istovremeno, paralela s čokoladom, činila ga je vrlo privlačnim.
Zaključila sam da uskoro moramo nešto od rogača i napraviti i doista se tome veselila. No, narednih dana, kad god bih se s posla vratila kući, meni je u stanu nešto strašno smrdjelo. Priznajem, nisam imala petlju to odmah javno izgovoriti, a i složit ćete se da nije baš zgodno svekrvi reći da joj u kuhinji nešto smrdi, no kad god bih uhvatila priliku da nitko ne gleda, pokušavala sam njuškati i otkriti izvor.
Kad mi to ni nakon par dana nije uspjelo, a smrad se i dalje osjećao, izvalila sam, pa što bude: ” Mama, molim Vas, nemojte se ljutiti, ali moramo nešto napraviti. Maknuti elemente u kuhinji, pogledati, jer tu je nekaj krepalo! ”
Žena me gleda, okrene se, otvori špajzu, zavuče ruku u dubinu ormara i izvadi papirnatu vrećicu s nečim smeđim mljevenim unutra.
“Jel’ to? ”
“Da. Pa kaj je to? Smrdi k’o kuga!”
“Pa jesam ti rekla da smo dobili rogač!”
Objektivno, on vjerojatno toliko ne smrdi. Subjektivno, ja nisam rogač tip. Ne volim miris, okus jedva uspijem zamaskirati čokoladom ili drugim začinima, no samo do trenutka dok se rogač ne spusti niz grlo. Onaj zadnji tek koji ostane, prepoznatljiv tek rogača, nikako nije uspio pridobiti moje simpatije.
Ali, to mojima nije smetalo da se utope u blatu od kolača kojeg sam ipak, gotovo dvije decenije kasnije i sama napravila, kolača od rogača sa smokvama i čokoladom. Nadam se da ćete i vi.
A onda mi javite kako vam se sviđa! 🙂
Kolač od rogača, smokava i čokolade
- 240 ml vode
- 2 žlice kakaa u prahu + žlica cimeta
- 100 g suhih smokava
- 60 ml travarice
- 80 g maslaca
- 200 g smeđeg šećera
- 100 g tamne čokolade
- 180 g brašna od rogača
- 100 g glatkog brašna
- 1 žica praška za pecivo
- 1 veliko jaje
- malo soli
- 1 žličica naribanog muškatnog oraščića
- Ugrijte travaricu i u njoj namočite sitno sjeckane suhe smokve.
- Na 240 ml vode zakuhajte kakao i žlicu cimeta, ulijte travaricu s namočenim smokvama, dodajte maslac, šećer i čokoladu pa kuhajte da se sve otopi i sjedini.
- Premjestite u posudu za miješanje, pa ostavite da se lagano prohladi.
- Ručno umiješajte oba brašna pomiješana s praškom za pecivo, dodajte lagano razmućena jaja, malo soli i žličicu muškatnog oraščića.
- Ulijte u kalup i pecite najmanje sat vremena, po potrebi i duže na 160° C.
- Provjerite ubadanjem štapića u sredinu kolača.
- Kolač mora ostati sočan, ali na štapiću ne smije ostajati vlažan trag.
- Ohlađen kolač pospite šećerom u prahu.
🙂 ni ja ga baš ne ljubim , ali zado moja mlađa sestra se davi u njemu. Ja ću njoj smučkati ovaj kolać sigurno će biti oduševljena.
Hvala Petra! ? Ma najsmješnije je što sam kolačem oduševljena ja, a ne mogu ga jesti. Stvarno je sočan, aromatičan i zapravo mirisan usprkos rogaču, samo taj zadnji tek ne mogu podnijeti. ?
Ja ga stvarno volim. Mogla bih ga mirisati stalno. Volim ga u svim kombinacijama. Ovaj kolač ću isprobati jer je pun mojih omiljenih sastojaka… 🙂
Hvala ti Milkice! I primila sam na znanje da jako voliš rogač! 😉 🙂
Ujna, mađarica, kuvarica i ujak srbin, beograđanin i poslastičar, su ’49 otišli iz Beograda da žive u Splitu, gde su i kupili kuću u samom centru. Kada god bi trebao da se otvori neki hotel oni bi sa gomilom ‘naučnika’ kako su ih zvali išli da ih obuče za samostalni rad. Moje prvo more i kupanje u moru, sa 8 meseci je bilo na Bačvicama. Ujak je umro ’50. a ujna je ostala da živi u Splitu, osećala ga je kao svoj rodni grad. Ljubav prema hrani Vojvodine nije izgubila pa smo joj tako svake zime slali vozom, guske a ona nama, isto vozom ili lično, vraćala sušene guščije batake i karabatake, guščiju paštetu i mast u teglici. Najveći deo paketa je bilo voće za moj račun kiselo kao đavo ali zato niko nije smeo da dira mahune rogača i sušene smokve a gle čuda sve iz Komiže:-)
Kada smo kasnije tamo letovali nekoliko godina stalno sam zjakala kako je rodio rogač 🙂 Brašno od rogača sam koristila jedino kada bi deca pokvarila stomak 🙂 Kad god ga kupim završi neslavno niko baš ne mari da nešto napravim al da mi je koja mahuna to bih smazala za tren!
Lep ti je kolač i vidim po sastojcima da je super al kad bih sad kupila brašno, umrli bi od smeha svi po kući 🙂
Pa kažu da je smijeh lijek! 🙂 I sad si i mene slatko nasmijala, a baš mi je trebalo. Hvala ti Vesnić na komentaru, a ja ću ti pokušati prvom prilikom doturiti rogača, da nasmiješ čeljad. 😀
Nikako se nemoj deranžirati dosta ti imaš poslova u ovom trenutku! Zaboravila sam da kažem našem prijatelju koji ide svakog meseca u Grčku da mi donese mahune dok su još nesasušene!
Pa da znaš da jest! Nekako se kad je rogač u pitanju, uvijek osjećam kao crna ovca! 🙂 Hvala ti puno i sve najbolje tebi i tvojima! :*
Hvala! 😀
Ako ti je za utehu, ni ja ga nešto ne varim. 😉
Elem, ljubim te i sretna vam Nova! Drago mi je da si se oglasila, bilo kako. 🙂